Stigmatizacija i odbacivanje od strane seksualnih partnera snažno utiče na uključivanje gej muškaraca koji žive sa HIV-om u seksualne odnose s povremenim partnerima i odvraća ih od praktikovanja mnogih strategija za smanjenje rizika, izveštava Sigma Research u njihovom Relative Safety II izveštaju objavljenom prošle nedelje.

Muškarci koji su intervjuisani su želeli da uravnoteže svoju želju za seksualnim zadovoljstvom sa potrebom za očuvanjem osećaja moralnog integriteta, ali često nisu bili u mogućnosti da se uzdrže od seksualnih odnosa što je moglo rezultovati prenosom HIV-a.

Kao nastavak istovetnog istraživanja objavljenog pre više od decenije, Adam Bourne i kolege su intervjuisali 42 gej muškarca s dijagnostifikovanim  HIV-om o njihovoj seksualnoj praksi i upravljanju rizikom. Dubinski kvalitativni intervjui su bili fokusirani na nedavna iskustva nezaštićenog analnog seksualnog odnosa, a kako bi učestvovali u istraživanju uslov je bio da su muškarci imati nezaštićeni seksualni odnos u proteklih godinu dana. Zbog toga je važno navesti da istraživanje nije obuhvatalo iskustvo jedne trećine gej muškaraca s HIV-om koji nikada nisu praktikovali nezaštićeni analni seksualni odnos.

Istraživači su pokušavali da uključe u uzorak i ispitanike iz Londona i Mančestera kao i iz područja niže prevalence, te takođe da osiguraju različitost s obzirom na godine starosti i vreme proteklo od dijagnostifikovanja infekcije.

Svi ispitanici su bili svesni da mogu preneti HIV tokom nezaštićenog analnog odnosa, i gotovo svi su rekli da nikada ne bi želeli biti odgovorni za tako nešto. Muškarci kojima je nedavno dijagnostifikovan HIV posebno su bili zaokupljeni ovom brigom, često izbegavajući seks u potpunosti u vremenu neposredno nakon dijagnostifikovanja infekcije.

Što se tiče ostalih problema koji mogu nastati zbog nezaštićenog seksa, muškarci su bili skloni mišljenju da su polno prenosive bolesti retko ozbiljne, iako ih je nekoliko bilo zabrinuto zbog hepatitisa C. Dok je deo muškaraca kojima je nedavno dijagnostifikovan  HIV bilo mišljenja da je superinfekcija HIV-om važna tema, muškarci kojima je HIV dijagnostifikovan davno obično su verovali da kliničari promišljeno preuveličavaju njenu važnost.

Važnije su međutim bile emocionalne, psihičke i socijalne štete do kojih je nezaštićeni seks mogao dovesti. Ukoliko muškarci nisu uspeli doći do vlastitih etičkih kriterijuma, to može dovesti do unutarnjeg nemira. Štaviše, neki ispitanici su opisali uočeno neodgovorno ponašanje drugih HIV-pozitivnih muškaraca s ciljem da naglase sopstveni moralni integritet. Praktikovanje nezaštićenog analnog odnosa predstavlja opasnost i za pozitivan osećaj samog sebe i za način na koji ga drugi gej muškarci vide.

Istraživači se slažu da briga muškaraca zbog odbacivanja i stigme oblikuje način na koji se oni odnose prema riziku. Otkrivanje HIV statusa ostavlja muškarca ranjivijim prema znatnim povredama, uključujući nasilne reakcije i anksioznost zbog upotrebe policijske istrage od strane bivših partnera kao odmazde, isto kao i što odbacivanje dovodi do emocionalne zbrke i problema kod pronalaženja partnera. U društvima koja često ostaju neprijateljska prema osobama koje žive s HIV-om, muški instinkt za samozaštitu često dovodi do odabira ponašanja kod kojeg nije potrebno otkrivanje.

Na primer, mnogi muškarci koriste saune, ne samo zato što je seks lako dostupan, već takođe zbog toga što muškarci pretpostavljaju da su gotovo svi korisnici sauna osobe koje žive sa HIV-om. Kao i za online chat ili grupe podrške za HIV pozitivne osobe, i za saune se smatra da su „HIV pozitivna mesta“ gde muškarci na implicitan način objavljuju svoj HIV status jednostavno samim svojim boravkom tamo. To omogućava muškarcima da imaju nezaštićeni seks tamo bez eksplicitnog otkrivanja HIV statusa, ali ostavljajući ih s osećajem da je njihov lični integritet netaknut.

U nekim područjima, muškarci pokušavaju da izbegnu otkrivanje HIV statusa, ali održavaju svoj osećaj moralnog integriteta predlažući seksualnim partnerima kako bi korištenje kondoma bila dobra ideja. No, jedan muškarac je opisao da je njegov predlog da koriste kondom podstakao seksualnog partnera da ga direktno pita da li ima HIV. Kad je potvrdno odgovorio, muškarac je pobesnio i otišao.

Drugi oblik implicitnog otkrivanja koje muškarci pokušavaju da koriste je stavljanje oznake “sigurniji seks je stvar dogovora” na Gaydar ili Gayromeo internet profilu. Nekoliko muškaraca eksplicitno navodi svoj HIV status na profilu. Ispitanici opisuju neodređenost i nesporazume kod otkrivanja na internetu, ali uglavnom se slažu da im internet omogućava da naprave izbor potencijalnih partnera s manje straha od razočarenja ili osvete.

Usprkos tome, istraživači su ustanovili da muškarci koriste strategije smanjenja rizika u prilično ograničenom obimu. Ni jedan ispitanik nije naveo smanjenje trajanja analnog odnosa ili učinak koji količina virusa u krvi ili seksualno prenosiva bolest može imati na rizik prenosa. Samo nekoliko muškaraca je razgovaralo o povećanom riziku od infekcije za receptivnog partnera ili mogućoj dobrobiti od svršavanja izvan partnera.

Deo muškaraca su praktikovali neke oblike sero-sortinga (traženje partnera istog HIV statusa) i ispitanici su izjavili da im je to omogućilo opušten seks gde HIV status nije bio glavna briga tokom seksa.

Ipak, istraživači su naglasili da ni jedan muškarac isključivo ne praktikuje sero-sorting na način koji bi garantovao da oba partnera imaju isti HIV status. Otkrivanje je najčešće implicitno (boravkom u sauni, na primer). Ispitanik može unapred reći svoj HIV status i predpostaviti da ukoliko je njegov partner spreman na seks bez kondoma, da i on mora biti takođe pozitivan.

Bilo kako bilo, većina muškarca koji znaju svoj HIV status imala je nezaštićeni seks. Pokušavali su to opisati kao izuzetak, objašnjavajući to okolnostima kao što su korištenje opojnih sredstava ili partnerovo insistiranje. Istraživači su razjasnili da brojnim muškarcima nedostaje samopouzdanja ili veštine pregovaranja kako bi rešili takvu situaciju. Mnogi muškarci teže koristiti kondom svakog puta, ali nisu u mogućnosti vratiti se nazad na strategije smanjenja rizika kada, iz bilo kojeg razloga, kondom nije korišćen.

U svom zaključku istraživači navode nekoliko posledica stigme vezane uz HIV: opiranje otkrivanju HIV statusa i zanemarivanje anonimnog seksa; odbacivanje nekih ispitanika od strane drugih HIV-pozitivnih muškaraca i njihovo ponašanje; želja da se ne slože sa idejom da je rizik od HIV-a sastavni deo seksa; opiranje korišćenju strategija smanjenja rizika.

Istraživači na kraju preporučuju prilagođene intervencije prevencije za dijagnostifikovane muškarce koje vode računa o stigmatizaciji i raspravljaju o nezaštićenom seksu na poverljiv i informativan način. Nadalje, zdravstveni stručnjaci trebaju poboljšati svoje veštine za bavljenje sa muškarcima s tom problematikom.

Kompletne rezultate istraživanja možete pročitati u PDF-u.

Izvor: AIDSmap/Aids.hr