HIV (virus humane imunodeficijencije) je virus iz grupe retrovirusa, poznat kao izazivač sindroma stečenog nedostatka imuniteta - SIDA. HIV je skraćenica od engleskog naziva human immunodeficiency virus, što bi okarakterisalo ovaj virus kao uzročnika opadanja sposobnosti imunskog sistema organizma.

HIV za najčešću metu napada ima veoma bitne delove imunskog sistema - CD4+ T ćelije . Ovaj virus vodi direktno i indirektno do pada u proizvodnji CD4+ T ćelija i do njihovog krajnjeg uništenja. CD4+ T ćelije su glavni pokretači odbrambrenog sistema i kada je proizvodnja ovih ćelija ravna nuli, imunski sistem skoro da i ne funkcioniše. HIV takođe i direktno napada organe kao što su bubrezi, srce i mozak, što dovodi do prekida rada bubrega, kardiomipatije i encefalopatije.

Mnogi problemi sa kojim se oboleli od ovog virusa suočavaju su obične oportunističke bolesti, tipa prehlade, od kojih bi u normalnim uslovima imuni sistem mogao da se odbrani.

HIV se prenosi putem telesnih tečnosti, tokom analnog, vaginalnog i oralnog seksa, putem transfuzije krvi, nesavesnim korišćenjem igala korisnika intravenske upotrebe droga i preko placente (između majke i fetusa).

HIV je poreklom iz oblasti koja se nalazi južno od Sahare u Africi,a potiče iz druge polovine 20. veka. Trenutno ova bolest je na nivou globalne epidemije.

Naučnici u Francuskoj, na čelu sa Likom Montanjerom, su prvi 1983. godine otkrili virus koji dovodi do bolesti SIDA. Virus su nazvali LAV, lymphadenopathy-associated virus, što znači da su oni u početku virus usko povezivali sa limfnim sistemom. Iste godine, Roberto Galo iz SAD-a, je potvrdio postojanje virusa i nazvao ga je HTLV-III, human T lymphotropic virus type III, jer je otkrio vezu između CD4+ T ćelija i virusa. Oba naziva su 1986. godine preinačena u HIV.

Utvrđeno je postojanje dva tipa virusa, HIV-1 i HIV-2. HIV-1 je opasniji i ima veći stepen zaraze i lakše se prenosi sa osobe na osobu, i u velikom broju je glavni uzročnik SIDE u svetu. HIV-2 je lokalizovan na delove zapadne Afrike. Međutim oba tipa virusa vode poreklo iz centralne Afrike, tačno ispod Sahare. HIV vodi biološko poreklo od SIV-a (virusa majmunske imunotropije, Simian Imunotropic Virus), koji izaziva imunodeficijenciju afričkih zelenih majmuna. Smatra se da je za evolucioni preskok sa vrste na vrstu trebalo više stotina godina (sa životinje na čoveka).

Virus ima omotač sastavljen od proteina i masti koji ga čini osetljivim na dezinficijense i rastvarače (tipa medicinskog alkohola, formaldehida, dezdermana,hloroforma i sl.). Takođe virus je veoma neotporan u spoljašnjoj sredini, van ljudskog organizma živi nekoliko sekundi, osetljiv je na povišene temperature. Jedino van ljudskog organizma, može živeti na veoma niskim temperaturama (temp. tečnog azota od minus 70 stepeni). U svim zdravstvenim ustanovama primenjuje se upotreba ili instrumenata za jednokratnu ili standardna suva sterilizacija ili autoklaviranje, koje su više nego dovoljne da unište HIV.

HIV napada prvenstveno CD4 pozitivne ćelije, a to su CD4 limfociti, makrofagi i antigen prezentujuće ćelije, poslednja dva su ustvari rezervoar virusa. HIV koristi CD4 receptor ovih ćelija kao ulazna vrata-vezuje se za njega što mu omogućava da prodre u ćeliju. Međutim potreban mu je još jedan koreceptor, a to je molekul CCR5 ili CXCR4, koji se takođe nalazi na membrani ovih ćelija. Smatra se da su ljudi kojima ovi receptori fale ili su promenjeni putem mutacije imuni na virus.

Smanjenjem broja ćelija imuniteta, posebno CD4 limfocita odbrambeni sistem slabi što omogućava invaziju drugih mikroorganizama-virusa,bakterija, gljiva i parazita, ali i tumora, koji su ustvari odgovorni za simptome ove bolesti.

(Prilagođeno iz Wikipedie)