Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV predstavlja jednu od osnovnih karika u službama za prevenciju HIV/AIDS-a u opštoj populaciji, a posebno za osetljive (vulnerabilne) grupe koje imaju povećan i/ ili visok rizik za dobijanje HIV infekcije. Istovremeno, može pružiti zaštitu i podršku osobama koje žive sa HIV/AIDS-om, njihovim partnerima, porodicama i prijateljima.

Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV podrazumeva poverljiv razgovor klijenta i savetnika kako bi se klijent izborio sa sopstvenim dilemama, brigom, stresom i/ili strahom koji je povezan sa HIV infekcijom i kako bi doneo ličnu odluku vezanu za HIV. Ovaj interaktivan proces omogućava osobama da prepoznaju sopstveni rizik za prenošenje HIV infekcije, pomaže u donošenju odluke (da li se testirati ili ne) i obezbeđuje podršku u trenutku dobijanja rezultata testa na HIV.

Proces savetovanja bi trebalo uvek da se sastoji od savetovanje pre i posle testiranja na HIV, ali i od kontinuiranog savetovanja dokle god postoji potreba za njim.

Efekat razgovora savetnika i klijenta, u kome su najdominantnije komponente podrška, verovanje i bezrezervno poverenje, ima velike mogućnosti da kod klijenta izmeni ponašanje od rizičnog ka bezbednom.

Ciljevi i prednosti DPST-a:

• Podsticanje promene rizičnog ponašanja klijenta ka ponašanju bez rizika za HIV infekciju;
• Prevencija transmisije HIV infekcije;
• Pomoć osobi da sazna svoj HIV status, uz podršku, rani pristup tretmanu i istinskoj brizi za klijenta;
• Obezbeđivanje psihološke podrške onima koji su već inficirani (i za one koji su im bliski).

DPST ima dobrobit kako za pojedince i parove, tako i za čitavo društvo.

Spoznaja HIV statusa omogućava pojedincu da:

• Menja ponašanje rizično za HIV infekciju ka manje rizičnom ponašanju i ponašanju bez rizika;
• Ranije pristupi lečenju, podršci i drugim servisima koji pomažu promenu rizičnog ponašanja;
• Ima pristup intervencijama koje smanjuju rizik prenošenja HIV-a sa majke na dete;
• Razume i bolje se nosi sa HIV infekcijom;
• Planira svoju budućnost.

Takođe, DPST pomaže zajednici da:

• Smanji stigmu i diskriminaciju koja okružuje obolele od HIV-a;
• Mobiliše podršku za odgovarajuće servise;

 Osnovni principi DPST

• Testiranje je dobrovoljno i zasnovano na informisanoj saglasnosti klijenta

Svako ima pravo da zna ili ne zna svoj HIV status.  Osoba sama donosi odluku o tome da li želi da sazna svoj HIV status. HIV testiranje treba da bude dobrovoljno, a saglasnost klijenta za HIV test (zasnovana na minimumu informacija o HIV-u koje klijent ima, ili ih je dobio tokom savetovanja) jeste ključna. Informacije o dobrovoljnosti mogu da se predoče klijentu pismeno ili tokom razgovora (bez korišćenja pismene forme), uvek na način da ih klijent razume. Prihvatanje ili odbijanje HIV testa ne mora da ima nikakve veze s kvalitetom usluge koja mu se nudi u DPST centru ili posle testiranja.

• Poverljivost

Mnogi ljudi se plaše da dođu na savetovanje i testiranje zbog stigme i diskriminacije. Zato DPST treba da poštuje individualne potrebe za poverljivošću. Poverljivost podrazumeva da podaci koje klijent ostavlja savetniku tokom razgovora nikad neće biti upotrebljeni, zloupotrebljeni, saopšteni javno ili bilo kojoj drugoj osobi, čak i ako podrazumeva najbliže članove porodice (roditelje, decu, bračnog ili seksualnog partnera), policiji, vojnom odseku...

Poverenje između savetnika i klijenta povećava spremnost klijenta da se obrati i drugim nivoima zdravstvene i  socijalne zaštite. Poverljivost je posebno važna u situacijama kad klijenti dobijaju HIV pozitivan rezultat, kao i u situacijama savetovanja parova. Poverljivost u terminima savetovanja ima i dodatno značenje. Poverljivost se vezuje za odnos između savetnika i klijenta i znači da je klijent spremniji da savetniku i sebi otkriva činjenice vezane za svoje rizično ponašanje i spremniji da smanji rizik ukoliko ima više poverenja u savetnika.

• Anonimnost

Anonimnost znači da niko nema pristup podacima klijenta, niti rezultat testa onih koji su se testirali anonimno može da poveže na bilo koji način s podacima o toj osobi. Iako je ovo jedna od važnih komponenti savetovanja i HIV testiranja koja u najvećoj meri poštuje ljudska prava i smanjuje stigmu i diskriminaciju (posebno za one koji se testiraju kao pozitivni), u našoj zemlji anonimnost je ograničena samo na one čiji je rezultat HIV testa prilikom skrining testiranja negativan. Ukoliko je rezultat ELISA testa pozitivan, osoba se upućuje na potvrdno testiranje, koje ne može da bude anonimno, kao ni dalje lečenje.

(Preuzeto iz „Savetovanje i HIV testiranje“ – dr Mila Paunić, dr Dragan Ilić, Nataša Cvetković Jović, Violeta Anđelković i Gordana Juričan)