Smrtnost povezana sa HIV-om mogla bi se smanjiti za 20% u narednih pet godina ako lečenje počinje ranije, kaže se u najnovijim preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Na kraju 2009. godine bilo je više od 5 miliona ljudi koji primaju tretman protiv virusa, što je milion više nego 2008. godine - dosad najveći porast u godini. Najnovije smernice SZO predviđaju povećanje broja ljudi kojima će trebati tretman na 15 miliona do 2015. godine.

Međutim, postoji velika zabrinutost u pogledu finansiranja kako zemlje potencijalno budu smanjivale pomoć.

Objavljivanjem svojih prvih novih smernica u poslednje četiri godine na AIDS 2010 Konferenciji u Beču, stručnjaci SZO su kazali da žele da se tretman koktelom lekova otpočne pre nego što virus ozbiljno počne da podriva imunološki sistem pacijenta.

To znači promenu praga na kojem treba započeti lečenje medikamentima, sa 200 CD4 ćelija po mikrolitru na 350, bez obzira na simptome. Te ćelije su ključni pokazatelj stanja imunološkog sistema.

Raniji početak tretmana mogao bi sprečiti pojavu oportunističkih infekcija, kao što je tuberkuloza koja je broj 1 ubica kod osoba koje žive sa HIV-om.

"Osim spašavanja života, ranije lečenje takođe ima i preventivne prednosti", kaže dr. Gottfried Hirnschall direktorka SZO za HIV / AIDS-a.

"Budući da lečenje snižava nivo virusa u organizmu, to znači da će osobe koje žive sa HIV-om manje verovatno preneti virus na svoje partnere.

Proširenje tretmana na veći broj ljudi će povećati troškove za 2010. godinu na 9 milijardi dolara, kažu procene UN-a. No, stručnjaci naglašavaju da će dodatni troškovi biti više nego nadoknađeni smanjenjem bolničkih troškova, povećanjem produktivnosti, manjim brojem dece bez roditelja koji su preminuli od AIDS-a i padom novih HIV infekcija.

"Investicije koje donosimo danas, ne samo da mogu spasiti milione života, nego i milione dolara sutra", kaže dr. Bernhard Schwartlander iz UNAIDS-a.

"Osobe sa slabijim imunološkim sistemom koji dolaze kasno na tretman zahtevaju složenije i skupe lekove i usluge od onih koji su ranije započeli lečenje i koji su zbog toga zdraviji."

Novi prag, koji mnogi lekari u bogatijim zemljama već slede, najvervatnije će početi da se primenjuje i u onim državama sa slabijim resursima i infrastrukturom čim se obezbede sredstva za to.

I dalje, međutim, ostaje problem za više od 4 miliona siromašnih ljudi kod kojih infekcija napreduje, a koji ne mogu pristupiti tretmanu čak i pod starim kriterijumima.

Stučnjaci SZO upozoravaju da bez obzira na nove smernice, načelno ostaje preporuka da oni kojima je najviše potrebno lečenje ostaju prioritet.

U tom smislu, kažu u SZO, više treba učiniti kako bi se ljudi podsticali na ranije testiranje, jer mnogi čekaju dok se simptomi ne pojave a tada je količina virusa u krvi već visoka.

Novi napori u suzbijanju širenja HIV-a odvijaju se u senci neizvesnosti u pogledu budućnosti usled nedostatka finansijskih sredstava potrebnih za dalju borbu protiv tog virusa.

Najnoviji izveštaj UNAIDS-a ukazuje da je finansijska podrška od strane ključnih svetskih donatora za borbu protiv AIDS-a smanjena prošle godine u sred međunarodne ekonomske krize.

Globalni fond za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije kaže da će mu u sledeće tri godine biti potrebno i do 20 milijardi dolara kako bi se održao napredak u borbi protiv HIV infekcije.

Lekari bez granica upozoravaju da je 2009. godine ostvaren brz napredak u broju osoba koje su dobile terapiju, ali i da su zabrinuti za sudbinu 10 miliona onih koji još uvek čekaju na početak lečenja zbog prvih naznaka o smanjenju sredstava.

"Međunarodni donatori danas očekuju od lekara da kažu pacijentima da se vrate na lečenje kad budu bili na samrti", kaže je dr. Eric Goemaere, medicinski koordinator Lekara bez granica u Južnoj Africi.

"To je loša medicina. Kao lekar uvek ću radije dati pacijentu tablete danas i poslati ga kući, nego čekati šest meseci kako bih ga video u bolnici sa komplikovanom tuberkulozom."

(BBC/ prilagodio SPY)