Tema tribine je položaj LGBT zajednice u Srbiji sa fokusom na njihov tretman u domaćim medijima. Koktel “Podrška paradi ponosa” biće organizovan poslednje večeri festivala, u nedelju 11. jula, i njemu će prisustvovati i predstavnici diplomatskog kora.

Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV predstavlja jednu od osnovnih karika u službama za prevenciju HIV/AIDS-a u opštoj populaciji, a posebno za osetljive (vulnerabilne) grupe koje imaju povećan i/ ili visok rizik za dobijanje HIV infekcije. Istovremeno, može pružiti zaštitu i podršku osobama koje žive sa HIV/AIDS-om, njihovim partnerima, porodicama i prijateljima.

Dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV podrazumeva poverljiv razgovor klijenta i savetnika kako bi se klijent izborio sa sopstvenim dilemama, brigom, stresom i/ili strahom koji je povezan sa HIV infekcijom i kako bi doneo ličnu odluku vezanu za HIV. Ovaj interaktivan proces omogućava osobama da prepoznaju sopstveni rizik za prenošenje HIV infekcije, pomaže u donošenju odluke (da li se testirati ili ne) i obezbeđuje podršku u trenutku dobijanja rezultata testa na HIV.

Proces savetovanja bi trebalo uvek da se sastoji od savetovanje pre i posle testiranja na HIV, ali i od kontinuiranog savetovanja dokle god postoji potreba za njim.

Efekat razgovora savetnika i klijenta, u kome su najdominantnije komponente podrška, verovanje i bezrezervno poverenje, ima velike mogućnosti da kod klijenta izmeni ponašanje od rizičnog ka bezbednom.

Nezaštićeni orlani seks, iako manje rizičan za prenos polnih infekcija, nikako se ne može smatrati sigurnom i bezbednom seksualnom praksom, rekao je specijalista za dermatovenerologiju beogradskog Zavoda za kožne i venerične bolesti na predavanju održanom večeras u prostorijama Drop-in centra.

Koliko god voleli seks i uživali u njemu, potrebno je znati da gotovo svaki polni odnos donosi sa sobom i određen rizik obolevanja od neke polne infekcije. Misleći da će na taj način izbeći spomenuti rizik, mnogi ljudi umesto penetracije praktikuju oralni seks, naročito mladi. S činjenicom da se polne bolesti mogu preneti i ovom vrstom seksa upoznato je malo ljudi – čak i HIV može naći svoj put od polnog organa do usta i obrnuto.

Kod  mladih vlada uverenje da je oralni seks sigurniji od analnog, što je i tačno za neke bolesti. Međutim, i oralni i analni seks mogu rezultirati prenošenjem polno prenosivih bolesti, koje je često nemoguće detektovati pregledom urina. Tako pretraga urina neće otkriti gonoreju ili hlamidiju kojima je moguće zaraziti se analnim ili oralnim seksom, a gonoreja je opasnija kao zaraza pri praktikovanju oralnog seksa.

Iako to nije čest slučaj, oralnim seksom može se preneti i HIV, a zabeleženi su slučajevi zaraze i kada se oralni seks davao i kada se primao (mada je veći rizik za partnera koji oralno zadovoljava). Poznato je da se HIV ne prenosi poljupcem – to se, međutim, ne može tvrditi i za oralni seks naročito kada u usnoj duplji postoje ranice koje su golim okom nevidljive. Ukoliko se radi o fellatiu, rizik se može smanjiti ukoliko muškarac ne ejakulira u usta i ako se neposredno pred seksualni odnos ne peru zubi i ne jede vruća hrana. Takođe, bilo kakava stomatološka intervencija znatno povećava rizik od prenosa HIV-a, pa se ne preporučuje oralni seks nekoliko sati nakon intervencije u usnoj duplji.

Važno je naglasiti da je prenos HIV-a mnogo lakši ukoliko je osoba inficirana nekom polnom infekcijom jer dosta polnih infekcija, a pre svega SIFILIS stvara bezbolne i teško vidljive ranice u usnoj duplji koji su direktan ulazak za bilo koji virus pa i HIV. Zbog toga je važno koristiti kondom, jer ako se HIV teško prenosi putem oralnog seksa, a ostale polne infekcije ne, onda je važno preduprediti pojavu izlečivih infekcija koje kasnije mogu da budu put za prenos HIV-a.

Više od polovine građana Srbije, oko 56 odsto, smatra da je homoseksualnost opasna po društvo, a oko pet odsto stanovništva je spremno i da primeni nasilje nad istopolno orijentisanim osobama, rezultat je danas predstavljenog istraživanja.

Istraživanje su sproveli Gej strejt alijansa i Centar za slobodne izbore i demokratiju tokom marta 2010. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.405 ispitanika.

Dve trećine anketiranih, 67 odsto, smatra da je homoseksualnost bolest, što je za tri odsto manje nego u istraživanju pre dve godine. Pet odsto je spremno i da primeni nasilje nad LGBT osobama. 

Istraživanje je pokazalo da je oko 20 odsto građana Srbije spremno da podrži ili opravda nasilje nad istopolno orijentisanim osobama. 

Oko 52 odsto građana smatra da su "homoseksualci isti ljudi kao i svi mi", dok je pre dve godine taj stav imalo 38 odsto građana. 

Više od polovine stanovništva, 53 odsto smatra da država treba da radi na suzbijanju homoseksualizma, a 38 odsto misli da je homoseksualnost zapadna izmišljotina kojom se želi uništiti porodica i srpska tradicija. 

Broj građana koji smatra da je crkva u pravu što osuđuju homoseksualnost povećao se u protekle dve godine sa 60 na 64 odsto. 

Istraživanje je sprovedeno tokom marta 2010. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.405 ispitanika.