Kulturni centar Zrenjanina, u saradnji s nevladinom organizacijom Centar za jednaka prava, već nekoliko nedelja organizuje ciklus filmova protiv homofobije.
Tako je minule sedmice prikazana miniserija "Anđeli u Americi", a predstojećeg vikenda publika će moći da pogleda britanski dokumentarac "Queer as Old Folk" o gej muškarcu odraslom u vremenu kada je homoseksualnost bila tabu-tema u Velikoj Britaniji, kao i igrani film "Molitve za Bobija" o dečaku odgajanom u pobožnoj hrišćanskoj porodici koji počinje da sumnja da je naklonjen istom polu.
I mada uglavnom svi događaji u Srbiji vezani za zaštitu prava LGBT osoba izazivaju oštre reakcije dela javnosti, a neretko se događa i da pripadnici desničarskih organizacija fizički nasrću na učesnike, u Zrenjaninu, kada je reč o ciklusu ovih filmova, nije bilo nikakvih incidenata. To nam je potvrdila i direktorka Kulturnog centraAnkica Dostanić:
– Odazvali smo se na poziv Centra za jednaka prava i pristali da prikazujemo filmove koji se bave tom tematikom. Procenili smo da moramo dati svoj doprinos kada je reč o borbi protiv homofobije i primećujem da postoji publika koja želi da proprati ovakva dešavanja – izjavila je Ankica Dostanić za "Dnevnik", i dodala da nikakvih neželjenih situacija na dosadašnjim projekcijama nije bilo. Većih incidenata čiji je motiv nečija seksualna orijentacija nije bilo ni u poslednje vreme u ovom gradu .
U borbi protiv HIV-a najvažnija je prevencija, a glavna prepreka u sprovođenju preventivnih programa su stigma i diskriminacija prema osobama koje imaju ovaj virus. Brojna istraživanja pokazuju da upravo strah od odbacivanja okoline na prvom mestu sprečava mnoge ljude da se testiraju na HIV. Oni se plaše šta će se dogoditi ako se utvrdi da su HIV pozitivni, odnosni kako će to prihvatiti njihova porodica, prijatelji, kolege, šira socijalna sredina. Taj strah od diskriminacije sprečava ljude da otkriju osobama u svojoj okolini da su HIV pozitivni, kao i da potraže adekvatnu medicinsku i drugu pomoć.
Ovo pokazuju i preliminarni rezultati istraživanja koji su dobijeni u okviru projekta Ministarstva zdravlja za borbu protiv side koji se finansira sredstvima Globalnog fonda. Tako je samo 11 ispitanika, od 270 koji su učestvovali u ovom istraživanju, javno obznanilo HIV status.
Prema rečima Borisa Kovačića, iz subotičke nevladine organizacije „Stav plus”, koja se bavi podrškom osobama koje žive sa HIV-om, jedno istraživanje je pokazalo da 80 odsto ljudi ne bi primilo u kuću HIV pozitivnu osobu.
– Kada sam saznao da sam zaražen ovim virusom, imao sam radni staž u zdravstvu oko 20 godina. Zbog problema sa kolegama odlučio sam da odem u penziju i da se posvetim radu u nevladinom sektoru. Mislim da je ranije diskriminacija bila veća nego što je sada slučaj. Inače, ne bih ni znao da sam oboleo da se nisam dogovorio sa osobom sa kojom sam živeo 10 godina da za svaki slučaj odemo na testiranje. Kod mene je potvrđen HIV status, a kod voljene osobe nije. Ništa pre toga nije ukazivalo na to da sam zaražen, nisam imao nikakvih problema, jedino mi je imunitet opao – istakao je Kovačić.
Dan ponosa lezbejki, gej muškaraca, biseksualaca i transrodnih osoba, koji se širom sveta obeležava 27. juna, prvi put je obeležen i u Srbiji. Možda bi ova vest nekom zvučala kao pomak naše zemlje u pravcu priznavanja prava članovima LGBT zajednice, kakva imaju u svim demokratski razvijenim zemljama, međutim, situacija nije baš takva. Dan ponosa obeležen je ne paradama i manifestacijama, poput onih u mnogim evropskim gradovima, već „samo“ razvijanjem zastave duginih boja, simbola LGBT populacije, na zgradi zaštitnika građana u Beogradu. Iako skup nije unapred najavljen medijima, kako ne bi došlo do nemilih scena već viđenih na centralnim ulicama glavnog grada, podizanju i spuštanju zastave prisustvovao je veliki broj policajaca.
Predstavnici LGBT organizacija kod nas istakli su važnost što se u Srbiji, prvi put, obeležava Dan ponosa, ali i naglasili da on, ipak, nije isto što i Parada ponosa, koja je dva puta trebalo da bude organizovana kod nas. Prvi put je nekoliko aktivista, koji su se osmelili da prošetaju gradskim ulicama bili izviždani, ispljuvani ili pretučeni, dok je drugi put cela manifestacija otkazana, jer policija, prema sopstvenom priznanju, nije bila spremna da zaštiti učesnike. Ukoliko odemo samo do susedne Hrvatske, ne dalje, videćemo da u priznavanju jednakosti i prava ovim manjinskim grupama za njom zaostajemo tačno deceniju. Naime, samo nekoliko dana pre Dana ponosa, 19. juna, u glavnom gradu Hrvatske održan je deveti po redu „Zagreb prajd“ pod sloganom „Hrvatska to može progutati“. I „progutala“ je Hrvatska, nekoliko stotina učesnika koji su prodefilovali centralnim ulicama sa brojnim transparentima. Bilo je tu i gostiju iz regiona, uključujući i nekoliko desetina iz Beograda. Građani su podržavali učesnike, pozdravljajući ih duž puta kojim se kretala povorka.
Bila je tu i poneka provokacija ultradesničarskih grupa, ali većih incidenata nije bilo, jer je policija, za razliku od naše, bila u stanju da obezbedi skup. Učesnike povorke pozdravio je pismom i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, istakavši da je i pre izbora garantovao da će „Hrvatska biti kuća demokratije i ljudskih prava“. A Srbija? Ukoliko naredne godine uspe da organizuje Paradu ponosa, biće to na desetogodišnjicu hrvatske parade. Do tada će, valjda, uhapsiti i nekog huligana koji je tukao članove LGBT zajednice, a možda će, pored ombudsmana, i neko od državnih zvaničnika podržati članove ove manjinske grupe u borbi za sopstvena prava.
Razvijanjem zastave duginih boja, simbola LGBT populacije, sa zgrade Zaštitnika građana, danas je u Beogradu prvi put obeležen međunarodni Dan ponosa, a manifestacija je protekla mirno, uz vidljivo prisustvo policije.
"Neobično nam je važno da se ovo prvi put dešava kod nas, uz podršku jedine institucije koja ne samo deklarativno, nego zaista podržava lezbejska i gej prava u Srbiji", rekla je predstavnica organizacije za zaštitu lezbejskih ljudskih prava Labris Marija Savić.
Dragana Vučković, takođe iz te organizacije, osvrnula se i na zabranu Povorke ponosa u Beogradu u septembru 2009. godine, uz ocenu da se u položaju LGBT (lezbejki, gej muškaraca, biseksualnih i transrodnih osoba) populacije u Srbiji u proteklih 10 meseci ništa značajno nije izmenilo.
"Ukoliko se bezbedna Povorka ponosa desi ove godine, a mi budemo u situaciji u kojoj smo danas, onda je logično pitanje da li to znači da je povorka bila moguća i prošle godine, ali zapravo nije postojalo dovoljno političke volje, pa je ona zabranjena", zapitala se Dragana Vučković.
Zamenica zaštitnika građana za ravnopravnost polova i prava osoba sa invaliditetom Zorica Mršević ocenila je da se međunarodni Dan ponosa u Srbiji prvi put obeležava ove godine jer su se stekli uslovi za to.
"Prvi put Zaštitnik građana ima svoju zgradu. Važno je početi. Jedan miran skup i mirna manifestacija predstavlja prvi korak. Ove godine smo to uradili i vidimo da nema nikakvih problema napolju", rekla je Zorica Mršević.
Ona je rekla da je činom razvijanja zastave, koja je visila od 12 do 13 časova, Zaštitnik građana poziva na toleranciju i poštovanje prava LGBT manjine u Srbiji.
"Zaštitnik građana podseća na neophodnost zaštite i unapređenja prava pripadnika ove populacije od diskriminacije, govora mržnje, uvreda i nasilja, kao i prava na bezbedno javno okupljanje", dodala je Zorica Mršević.
Istopolni parovi odgajaju dobro prilagođenu i zdravu decu, kao što to čine i heteroseksualni parovi. Pokazali su rezultati 20-godišnjeg istraživanja.
"Našim društvom vlada duboko ukorenjeno i rašireno mišljenje kako deca, za kvalitetan razvoj, moraju imati roditelje razlitičitih polova. Uvereni smo da je reč o ortodoksnom verovanju. Jer, ne postoji istraživanje koje tvrdi da deca, za pravilan razvoj, moraju imati roditelje različitih polova", izjavila je dr.Judith Stacey, koautorka istraživanja i profesorka sociologije Univerziteta New York.
Autori tvrde kako pobornici ideje da deca trebaju imati i muškog i ženskog roditelja svoje tvrdnje često potkrepljuju istraživanjima koja upoređuju heteroseksualne porodice i samohranog roditelja.
Kad je reč o roditeljskim veštinama, istraživanjem je proučavana roditeljska doslednost, komunikacija, planiranje, stabilnost, sukobi i zlostavljanja. Kad je pak reč o detetovoj dobrobiti, istraživanjem je procenjivan psihosocijalni razvoj poput samopoštovanja, školskog uspeha, odnosa s vršnjacima, stanja mentalnog zdravlja i depresije, socijalnih problema i zloupotreba štetnih stvari poput alkohola i droge.
Autori su zaključili kako muškarci i žene – pripadnici iste društvene klase i obrazovanja – odgajaju decu na sličan način kao što to čine žene s drugim ženama ili muškarci s drugim pripadnicima istog pola. Istraživanje je takođe pokazalo kako potomci lezbejskih i heteroseksualnih roditelja imaju više sličnosti nego razlika. Zaključak autora istraživanja glasi: niti jedno dosadašnje istraživanje nije pokazalo kako seksualna opredijeljenost roditelja ima značajan uticaj na dobrobit deteta
"Naše istraživanje je otkrilo kako je za detetov pravilan razvoj zaslužan kvalitetan odgoj, a ne pol roditelja", zaključila je Judith Stacey.
Imaš probleme sa seksualnim identitetom, porodicom, dečkom? Pozovi i zakaži besplatan razgovor sa gej psihologom.
011/24.52.24.1 i 060/ 06 86 77 9. Pozovi nas i zakaži svoj termin za noćno savetovanje i testiranje na HIV, hepatitis C i sifilis.
U borbi protiv HIV-a najvažnija je prevencija, a glavna prepreka u sprovođenju preventivnih programa su stigma i diskriminacija prema osobama koje imaju ovaj virus. Brojna istraživanja pokazuju da upravo strah od odbacivanja okoline na prvom mestu sprečava mnoge ljude da se testiraju na HIV. Oni se plaše šta će se dogoditi ako se utvrdi da su HIV pozitivni, odnosni kako će to prihvatiti njihova porodica, prijatelji, kolege, šira socijalna sredina. Taj strah od diskriminacije sprečava ljude da otkriju osobama u svojoj okolini da su HIV pozitivni, kao i da potraže adekvatnu medicinsku i drugu pomoć.
Dan ponosa lezbejki, gej muškaraca, biseksualaca i transrodnih osoba, koji se širom sveta obeležava 27. juna, prvi put je obeležen i u Srbiji. Možda bi ova vest nekom zvučala kao pomak naše zemlje u pravcu priznavanja prava članovima LGBT zajednice, kakva imaju u svim demokratski razvijenim zemljama, međutim, situacija nije baš takva. Dan ponosa obeležen je ne paradama i manifestacijama, poput onih u mnogim evropskim gradovima, već „samo“ razvijanjem zastave duginih boja, simbola LGBT populacije, na zgradi zaštitnika građana u Beogradu. Iako skup nije unapred najavljen medijima, kako ne bi došlo do nemilih scena već viđenih na centralnim ulicama glavnog grada, podizanju i spuštanju zastave prisustvovao je veliki broj policajaca.
Zamenica zaštitnika građana za ravnopravnost polova i prava osoba sa invaliditetom Zorica Mršević ocenila je da se međunarodni Dan ponosa u Srbiji prvi put obeležava ove godine jer su se stekli uslovi za to.
I
