Poštovani prijatelji,

Prevod filma "Longtime Companion" koji je emotovan 22. maja u našem Drop-in centru, od sada možete pronaći na najpopularnijem sajtu za preuzimanje titlova http://titlovi.com/.

Inače, srpski prevod za ovaj film do sada nije postojao.

Krajem prošle godine, na inicijativu nekoliko LGBT roditelja, pokrenut je sajt (http://lgbtroditelji.110mb.com) za podršku LGBT roditeljima u Srbiji kako bi pomogli svojoj deci i sebi samim

Njihova želja je da razmenjuju iskustva kako bi se ovi roditelji i njihova deca lakše nosili s pitanjima u školi i okolini i kako bi njihova deca upoznala druge istopolne porodice. Razgovarali smo sa Anđelom, jednom od pokretača ove ideje.

Yellow Cab: Kako je došlo do pokretanja sajta namenjenog LGBT roditeljima?

Anđela: Ideja nam je bila da napravimo neku Internet prezentaciju kako bismo mogle da se upoznamo sa što više LGBT roditelja u Srbiji, da razmenjujemo iskustva. Nismo ni slutile da će mediji ovako pozitivno da reaguju na sve ovo. Prosto je fantastično to što se dešava.

YC: Ljudi mahom smatraju da LGBT roditelji ne postoje i ne razumeju kako je to moguće. Da li možete da objasnite kako su LGBT osobe postale roditelji?

A: Pitajte moje dete da li ne postojimo... Postojimo i to ne od juče, ne od pre neki dan, godinu, već decenijama unazad. Ali, neću da pričam bajke pa da kažu: eto, izmišljaju. Tu smo, imamo decu, volimo svoju decu najviše na svetu i deca vole nas, trudimo se da im pružimo maksimalno od onoga što smo u stanju. Najveći broj dece je iz prethodnih heteroseksualnih veza. Dosta lezbijki odluči se na taj korak da stupi u heteroseksualni brak i rodi dete kako bi „odradile dug roditeljima i familiji", ali se uvek posle toga desi razvod, jer takve veze ne funkcionišu ni na koji način. Sve ostale opcije daleko su komplikovanije, ali ima i njih. Na primer, da gej drugari doniraju seme, da se uradi inseminacija u inostranstvu i slično... Za sve ovo potrebno je mnogo želje, volje i ljubavi. U istom procentu koliko heteroseksualne osobe žele decu, toliko ih žele i homoseksualne. To je, prosto, priroda.

YC: Kako reagujete na komentare da vam decu treba oduzeti?

A: Pa to su neki veoma loši ljudi. Moje dete, kad čuje takve komentare, počne da plače. Rasturiti jednu zdravu i dobru porodicu, punu ljubavi, zarad nekih predrasuda, ni na koji način nije dobro. Nije nas mali broj u Srbiji, i svakako je bolje razumeti, poštovati i rešiti problem, nego gurati pod tepih ili izgovarati rečenice pune mržnje. Možete pogledati neke antropološke studije u kojima se jasno daje do znanja da forma porodice nisu samo mama i tata. U stvari, forma porodice najmanje je bitna. Bitni su odnosi u okviru nje, ljubav i razumevanje. Postoji ta predrasuda da nedostaje muška figura. Pa ne živimo mi izolovane u pećini pa da dete ne može da se rodno odredi u smeru koji mu je potreban.

YC: Da li je to jedan od razloga zašto krijete prezime i identitet od javnosti?

A: Sigurnost naše dece na prvom je mestu. Znate i sami šta su jedna majka, otac, roditelj u stanju da urade za svoje dete? Bolje da ne objašnjavam...

YC: Šta kažu ljudi koji vam se javljaju putem sajta?

A: Dnevno dobijamo mnogo e-mail poruka sa divnom pozitivnom energijom. Ljudi se javljaju da pomažu, šalju podršku, daju predloge, nude tehničku pomoć. To je nešto stvarno fenomenalno i iskreno, nismo se nadale da će se sve to dešavati sa toliko snage.

Više informacija: http://lgbtroditelji.110mb.com/

(Izvor: Yellow Cab)

U oktobru prošle godine u američkoj saveznoj državi Kaliforniji legislativu je prošla uredba o obeležavanju Dana Harveyja Milka 22. maja koji je po prvi put formalno obeležen prošlog vikenda, i to ne samo u Kaliforniji.

Reporteri prenose vesti iz različitih saveznih država podjednako s istočne i zapadne obale koje su organizovale manifestacije i festivale, potpuno neuobičajeno i neočekivano na primer za jednu Floridu u kojoj se zajednica teško organizuje i po pitanju Povorke ponosa a kamoli dana čoveka koji nije ni po čemu posebnom zadužio upravo tu državu.

Izuzev formiranja službenog praznika Harvija Milka (drugi čovek u istoriji Kalifornije koji je dobio takvo priznanje i prvi gej muškarac u čitavom SAD-u), protekla godina je bila obeležena odavanjem počasti prvom američkom autovanom gej političaru. Film s Penom u glavnoj ulozi zaradio je nekoliko Oskara (uključujući one za najbolju glavnu mušku ulogu i scenario), guverner Arnold Švarceneger je predložio da se Milk uvrsti u kalifornijsku Kuću slavnih a prošlog leta je i posthumno, od strane predsednika Obame, nagrađen Predsedničkom medaljom slobode.

Očito da je činjenica da se danas obeležava Dan Harvija Milka veliki uspeh ne samo za LGBT zajednicu Kalifornije već čitavog SAD-a. Samo u San Francisku program je trajao dva dana i uključivao izložbe, šetnje po kvartu Castro, lokacijama bitnim za Milkov život, projekcijama filmova, otkrivanja spomen ploče, a istog dana su održani i protestni marševi širom SAD-a po pitanju izjednačavanja prava seksualnih manjina sa ostalim građanima/kama širom države u ime Milka i uz njegove reči „Napio sam se slobode i od toga što sam okusio neću odustati. Želim se napiti još".

(Izvor: wordpress.com/Queer.hr)

Velika je stvar što nakon tri tisuće godina patrijarhata Sanja i ja danas možemo reći:  “Mi smo lezbijke”, veli Lepa Mlađenović, beogradska anti-ratna, feministička i lezbijska aktivistica.

Lepa Mlađenović odazvala se pozivu splitske feminističke udruge Domine i zagrebačke lezbijske grupe Kontra koje su uSplitu organizirale panel diskusiju pod nazivom Diskriminacija lezbijki u javnom i političkom životu.

- Sanja i ja možemo reći da smo lezbijke samo zato što smo se organizirale, to je naša snaga, naglasila je potrebu organiziranja homoseksualki Mlađenović.

Mlađenović je poručila ženama koje vole žene da je njihovo građansko pravo da vole koga hoće, kao što je njihovo pravo da svima kažu da su zaljubljene. Heteroseksualcima je poručila da je odgovornost svakog čovjeka podržati one koji imaju manje moći. A prije svega Lepa Mlađenović izrazila je žaljenje za sve zločine koji su u njeno ime počinjeni u Hrvatskoj.

Zagrebačka aktivistica Sanja Juras osvrnula se na školske udžbenike, posebno na udžbenik iz vjeronaukaza 8. razred osnovne škole S Kristom u život, koji, istakla je, sugerira da je homoseksualnost bolest, što je usuprotnosti s hrvatskim i međunarodnim zakonima.

- Očekujemo očitovanje Vlade na naš zahtjev da se uklone homofobni sadržaji iz školskih udžbenika, rekla je Juras.

Gošća iz Amerike, svjetski poznata aktivistica za ljudska prava, prava žena i seksualna prava, Charlotte Bunch, objašnjavala je zašto su lezbijska i gay prava zapravo ljudska prava.

- Svi oni koji vjeruju u ljudska prava trebaju podržati homoseksualna prava kao nedjeljivi dio ljudskih prava, naglasila je.

Od lipnja (juna) će u prostorijama udruge Domine, Bosanska 4, u Splitu djelovati savjetovalište zahomoseksualne osobe koje će im pružati pravnu, psihološku i svaku drugu pomoć.

(Izvor: Slobodna Dalmacija)